Efekti fizičke aktivnosti na moždane funkcije, psihički razvoj i raspoloženje

03.02.2016 16:05 Napisala Jelena Šijak u kategoriji Treninzi

Svet fitnesa, zdravog života i ishrane prati loš glas da se time mahom bave osobe koje pored svog oblikovanog tela nemaju mnogo toga čime bi se mogle pohvaliti, poput razvijenog intelekta ili sposobnosti da se efikasno bave kompleksnim zadacima koji zahtevaju primenu logike. Ovaj stereotip je proizvod modernog doba. Možda će vas iznenaditi, ali neki od najvećih i najslavnijih umova istorije su bili u odličnoj fizičkoj spremi. Sokrat, kojeg mnogi smatraju ocem zapadne filozofije je jednom rekao ‘Nijedan građanin nema pravo da bude amater kada je u pitanju fizički trening. Kakva je sramota za čoveka da dočeka starost, a da nikad ne vidi snagu i lepotu za koju je njegovo telo sposobno’. Pa čak je i Platon, čije ime u slobodnom prevodu može značiti – Onaj sa širokim plećima – isticao značaj sporta i bio snažan i razvijen. Ovo nas navodi na razmišljanje da je korelacija između fizičkog i intelektualnog razvoja daleko od inverzno proporcionalne.

Direktna korelacija postoji i efekti fizičke aktivnosti na naš mozak i psihičko zdravlje su neverovatni!

Verovali ili ne, ali čak i umerena fizička aktivnost, nekoliko puta nedeljno, može vas zaštititi od niza psihičkih poremećaja izazvanih današnjicom koja je riznica stresa i anksioznosti.

Redovna fizička aktivnost čini mozak otpornijim na stres. Ovo se dešava blokiranjem aktivnosti neurona u delu mozga koji je odgovoran za regulaciju hormona stresa. Samim tim, ovo dovodi do ublažavanja anksioznosti i brojne studije su pokazale da osobe koje se bave lakšim i umerenim fizičkim aktivnostima u velikoj meri time smanjuju rizik od hronične anksioznosti ili iznenadnih napada panike. Ipak, najbolje rezultate su ostvarili vežbači sa naprednim, intenzivnim treninzima, naročito žene.

Takođe brojne studije dokazuju da fizička aktivnost, zbog uticaja na kardiovaskularni sistem, smanjuje rizik od demencije i blažih poremećaja vezanih za memoriju, kao i ozbiljnijih, poput Alchajmerove bolesti, šizofrenije i hronične depresije. U velikom broju slučajeva, primena fizičke aktivnosti u borbi protiv depresije je bila podjednako uspešna koliko i vodeći lekovi na tržištu, dok se u borbi protiv poremećaja memorije i Alchajmerove bolesti dokazala kao izuzetno efikasna kroz aktivaciju neurona i moždanih sinapsi, koje kroz tu aktivnost ostaju zdrave, funkcionalne, i smanjivala mogućnost da će u budućnosti one oslabiti i dovesti do postepenog gubljenja memorije ili telesnih funkcija regulisanih nervnim sistemom.

Dijabetičari, koji su veoma podležni takozvanim tihim ili nemim infarktima miokarda, bi trebalo naročito da obrate pažnju na brojne beneficije koje redovan trening ima na njihovo kardiovaskularno i moždano zdravlje. Tihi ili nemi infarkt miokarda je vrsta srčanog infarkta koju, umesto klasičnih simptoma poput bola u levom predelu grudi i osećaja stezanja i pečenja koji se širi ka vratu, nema nikakve indikacije da se zapravo dešava, dok šteta po srčani mišić i moždano zdravlje može biti velika kao u slučaju klasičnog infarkta. Čak 12,5% svih srčanih udara je nemi infarkt miokarda. Do ove vrste infarkta dolazi kada srčani mišić nije snabdeven sa dovoljno kiseonika zbog sužavanja krvnih sudova. Redovna fizička aktivnost je dokazano smanjila rizik od tihog infarkta miokarda za čak 40%!

Dakle, trening je odličan zaštitnik moždanog i psihičkog zdravlja, ali da li pored toga ima još beneficija koje nam donosi?

Fizička aktivnost ima niz efekata na lučenje naših hormona tokom i nakon aktivnosti kao i povećanu sintezu neurotrofnog moždanog faktora, prisutnog u mozgu i perifernom nervnom sistemu, gde blagotvorno utiče na razvoj novih i očuvanje prisutnih moždanih ćelija. Ovo dovodi do širokog dijapazona pozitivnih uticaja na naše raspoloženje, fizionomiju i opšte psihičko stanje.

Ukoliko se bavite poslom koji zahteva visok nivo izvršne funkcionalnosti i radne memorije, razvijenu sposobnost za donošenje odluka pod pritiskom, efikasno delovanje na više funkcija istovremeno, ignorisanje ometnji i održavanje staloženosti u svakom trenutku (klasični zahtevi većine oglasa za posao), čak i tridesetominutni trening pre početka radnog dana će vaše nervne sinapse i sistem ubrzati do zadovoljavajućeg nivoa za maksimalnu efikasnost. Ovo je naročito vidno kod sredovečnih i starijih osoba, kako pokazuju studije.

Slažemo se da su benefiti redovne fizičke aktivnosti najprimetnije kada vidimo svoj odraz u ogledalu ili dobijemo neki prijatan kompliment na račun linije, ipak, efekti treniranja su mnogo, mnogo veći od toga. Gore navedeni su samo vrh ledenog brega, koji svakim danom raste kako se objavljuju nova istraživanja i studije. Nekada je toliko malo potrebno uložiti a toliko se mnogo dobija – poboljšajte kognitivne funkcije, raspoloženje, memoriju i celokupno vaše stanje!

Možda će ovo zvučati kao fitnes kliše, ali ona dobra, stara, latinska izreka je, ipak, oduvek bila tačna, a i ne treba vam mnogo da bi se iz ličnog iskustva uverili u njenu validnost –

Mens sana, in corpora sano iliti U zdravom telu, zdrav duh!

Ukoliko želite da sarađujete sa mnom i od mene učite o treningu, ishrani i zdravoj životnoj filozofiji koja vas nikada neće izneveriti, kontaktirajte me u vezi programa ili individualne saradnje u kojima vam sa zadovoljstvom iznosim istu. ❤️

Podeli stranicu :

Novi postovi u vašem inboxu

Podeli stranicu :

Tagovi