Kako i zašto sam počela da fastujem ('fast' - period bez hrane)
06 November 2019 23:00, Napisala Jelena Šijak u kategoriji Ishrana
Prethodnih par meseci provela sam u nekoj svojoj malenoj verziji introspekcije i nakon što sam prošla kroz neke stvari i osetila pozitivne promene rekoh zašto ne bih napisala par reči o njima. Mnoge od njih sam tek načela, ali hej, lepe stvari treba veličati i naravno verovati u njih kako bismo sebi obezbedili kontinuitet u radnjama koje su nas tu i dovele. Pa evo prve od njih, prve od stvari koje sam uradila skoro a da nisam nikada pre toga.
➡️ FAST
Prvo da vam se predstavim. Moje ime je Jelena i ja sam osoba koja je imala gotovo panične napade gladi. 😀 Šalim se naravno, ali glad je za mene ranije bila neeeeizdrž, takav da su moji razgovori sa mužem izgledali otrpilike ovako nekako: ‘Hej, postajem gladna’, ‘Upssss, znači hitnoo!’. Glad mi je zaista zaista bila nepodnošljiva. Izazivala mi je neke čudne napade želudačne kiseline i ukoliko ne bi bila zadovoljena u roku od pola sata sat, i jake glavobolje koje su često gotovo umele da pređu u takav oblik da bih morala popiti neki lek za istu (btw, apsolutno nisam fan nepotrebnih lekova). Obzirom na to da je između dobijanja osećaja gladi i takvih glavobolja i mučnina bio jako kratak vremenski okvir, teško mi je da kažem šta je od te moje gladi zaista bilo fizički a šta prosto psihički, da bih preventivno delovala i izbegla da dođem u to stanje.
U prethodnom periodu fastovala sam dva puta po 24h. 24h sata bez hrane su mi približila ideju da ne moram baš sve imati baš odmah, da je glad sasvim ali sasvim normalna stvar, da ne moram biti sita, da ne moram jesti iz dosade i da je hrana zaista tu pre svega da bi omogućila život. Ova brzinska izmena jednog tako ustaljenog stanovišta kao što je ‘Ne smem da budem gladan’, ‘Moram jesti odmah’ itd, je nešto za šta duboko verujem da ima moć da promeni ljude koji imaju nezdrave odnose sa hranom (svako od nas u nekoj meri zar ne). Ne mali broj puta sam naletela na ljude koji prijavljuju takav tip promene, testirajte za sebe pa vidite.
U istom periodu sam, obzirom na to da mi se REGULISAO taj grozan osećaj gladi koji sam gore opisala, spontano prešla na svakodnevnih 16/8, ili 15/9 kako kad. Mogu vam reći da sam za sad ooooduuuševljena idejom da mogu da ne jedem toliko dugo a funkcionišem nenormalno dobro. Wow, bukvalno wow! Dnevni intervalni fast mi je omogućio da: ne jedem ujutru na silu (samo da kasnije ne bih bila gladna) što mi je bilo super jer sam ranije često jela samo iz razloga što kasnije u danu nisam u mogućnosti i omogućio mi je mirna jutra bez jurnjave, što mi je zaista značajno jer radim od 7 ujutru. Ovaj tip fasta mi je takođe dao neki sasvim novi tip energije, razbuđenosti mozga i tela, takav da mogu da treniram, pišem ili planiram i radim na nekim budućim projektima ne samo bez ikakvih problema već mnogo mnogo bolje! Oštrija koncentracija u poslu i dovoljno energije za jutarnje treninge (joga ali i tegovi, doduše umerenog intenziteta da napomenem) su nešto na šta sada već računam po ‘difoltu’. Ovo znači da ujutru jednostavno izlazim iz kuće i ne nosim prvi obrok sa sobom, ne upadam u paniku ako slučajno ogladnim negde usput itd. Pozitivna strana je i to što u tom vremenskom okviru mogu da pojedem bukvalno šta god hoću, vremenska restrikcija unosa jednostavno znači više kalorija u ostatku vremena.
Moram samo da napišem da sam već osam meseci na gotovo sasvim biljnoj ishrani i da verujem da je to u velikoj meri zaslužno za ovu regulaciju osećaja gladi. 🙂 Da li je fast za svakoga? Verovatno nije. Da li će vam biti nešto loše ako ga probate, neće SIGRUNO, verujte mi, sve i da izađete sa zaključkom da to nije za vas, sigurna sam da ćete pozitivno posmatrati to što ste ga probali. Moja razmišljanja su da mi jednostavno više ne znamo šta smo mi a šta su nam usadili u glavu, šta nam je nametnuto kao normalno. Jako je tanka granica. Da li je normalno da budemo siti sve vreme? Da li je normalno da jedemo iz dosade, straha, tuge? Ne normalno, već da li je dobro za nas? Ja verujem da nije i predlažem vam da dozvolite sebi lično iskustvo te spoznaje. 🙂
Podelite svoja iskustva na ovu temu, da li fastujete, šta mislite generalno o tome, da li ste probali ili vas možda nešto plaši pa zato niste?