Kako rešiti problem sa prejedanjem - svesna pažnja, nova perspektiva uživanja u hrani

30 November 2020 23:00, Napisala Jelena Šijak u kategoriji Ishrana

Koliko puta ste uhvatili sebe kako jedete iz navike, ili dosade, ili prosto samo zbog toga što se neka hrana našla ispred vas? Zbog toga što ste tužni ili neraspoloženi? Loše navike u ishrani danas nemaju za posledicu samo prekomernu gojaznost, već nas isto tako dovode do toga da se sve manje osećamo kao da vladamo sopstvenim životima i smeštaju nas u situacije u kojima ne umemo da promenimo lične paterne ponašanja, iako svesni toga da se zbog toga ne osećamo dobro. 

Pre par godina sam odslušala jedan kurs o Mindfull meditaciji i želim da sa vama podelim neka opažanja u nadi da nekome mogu pomoći.

‘Mindfulness’, ili kako bismo to na srpskom rekli ‘svesna pažnja’, bila bi fokusiranje pažnje na stvari ili situacije u kojima se trenutno nalazimo, tj koje se dešavaju u sadašnjem trenutku. Bez da se nešto previše uplićem u detaljnije objašnjavanje samog pojma, svakome kome je ova tema interesantna, od srca bih preporučila dalje i dublje izučavanje, zaista sjajna stvar koja na mnogo načina može poboljšati kvalitet naših života.

Elem, kako bi to moglo biti od značaja za savremene probleme u ishrani?

Možda bi bilo dobro krenuti od toga šta nije ‘mindful eating’. Recimo da bi to bilo sve ono što za fokus nema upravo radnju jela, dakle:

• nekontrolisano i nefokusirano jedenje
• brzo gutanje hrane
• jedenje dok je fokus neka druga radnja, multitasking
• emocionalno prejedanje
• diskonekcija sa telom i njegovim realnim potrebama
• unošenje hrane preko granice sitosti. 

‘Mindful’ tj svesno jedenje bi onda bilo sve suprotno tome:

• sporo i kontrolisano jedenje
• osećanje hrane svim čulima (boje, teksture, ukusi, zvukovi)
• obrok bez distrakcija, televizora, telefona
• razumevanje tela i njegovih potreba, kao i emocija koje su u vezi sa hranom
• jedenje iz potreba održavanja života i iskrenog uživanja u ukusima i svemu što obrok nosi
• zahvalnost

Kako izlečiti emotivno prejedanje?

Pitanja koja možemo postaviti sebi kako bismo bolje razumeli sve što nam se desava:

1. Da li jedem iz emotivnih razloga ili iz objektivnih potreba tela?

Fokusirajte pažnju na iskrene, unutarnje osećaje, osluškivanje signala tela. Šta su vaši okidači za emotivna prejedanja? Drugačiji su za svakog od nas, mogu biti stres, dosada, usamljenost itd. Kako se osećate pre nego što dođe do toga? Šta je prvo što se u vama javi? Posmatrajte sebe iznutra. Jedan od načina za rad na ovome bi mogao biti i dnevnik emocija, fantastičan alat koji nam daje korisne informacije o okidačima za naša emotivna stanja koja rezlutiraju kompulsivnim prejedanjem.

2. Da li svesno negujem ili zanemarujem zdrave navike u ishrani?

Svako od nas dolazi u situaciju da pojede nešto sa nogu, što je naravno više nego u redu, ali u globalu, kad god to okolnosti dozvole, treba sebi stvoriti zdravo i ugodno okruženje koje bi vam omogućilo da čulima uživate u hrani i nešto više cenimo to što imate pred sobom. Obrok u koji su uloženi vreme i pažnja da budu napravljeni nikada ne mogu da se porede sa obrokom koji smo kupili na ulici. Setite se, sa koliko uživanja ste poslednji put kuvali za nekoga? Sa koliko iščekivanja ste čekali da vidite njegove reakcije nakon stavljanja prvog zalogaja u usta? Ko je to bio i da li je moguće i sebi prići iz istog ugla ljubavi i svesne pažnje?

3. Da li mogu sporije i laganije da žvaćem i sa više uživanja da osećam svoju hranu?

Već ste sigurno čuli onu da je mozgu potrebno nekih dvadesetak minuta kako bi primio informaciju o tome da smo siti, pa u tom smislu dozvolite sebi da osetite svaki zalogaj, i pre nego samo sporo jedenje, osećanje konzistencije, ukusa, mirisa i oblika u ustima, uživanje čulima. Japanci to zovu ‘Hara hachi bun me’ tj 腹八分目 - ‘Eat until you are 8/10 parts full” or “belly 80 percent full’.

4. Šta mogu uraditi da intenziviram osećaj zahvalnosti za nešto što mi daje život?

Odakle je došla ta hrana? Koje je sve procese morala da prođe da bi se stvorila u našem tanjiru, koji su sve ljudi učestvovali u njenoj proizvodnji? Osetite zahvalnost prema hrani za koju znate da na hrani vaše telo i suštinski vam daje život. Nismo ni svesni toga koliko smo srećni zato što imamo to što imamo.

5. Da li razumem razliku između ukusno je - potrebno mom organizmu?

Jasno da je gomila ‘nezdrave’ hrane ukusna, ali našem telu trebaju kvalitetni makro i mikronutrijenti da bi funkcionisalo normalno i bilo zdravo. Naravno da svaka svesna osoba razume da nije u redu očekivati od tela da bude zdravo, jedro i funkcionalno i da je ona stara ‘Ono si što jedeš’ 100% istina. Hrana koju jedemo doslovno postaje deo nas i valja sebe svesno podsećati na to da naši dnevni izbori kreiraju i našu budućnost.

Deo rešenja je u i prihvatanju sopstvenih nesavršenosti.

Niste savršeni i ne morate biti. Opsesija 'savršenim' ponašanjem češće rezultira ogromnim razočarenjem (jer to i jeste potpuno neracionalan zahtev koji sebi postavljamo) nego što urodi nekim prijatnim rezultatima. Takođe, vodi nas u život u krajnostima, znate onaj trenutak u kojem se javi misao 'E sad kad sam ovo pojeo SVE SAM UPROPASTIO'?! I to se onda završi kompulsivnim prejedanjem hiljadama kalorija, iz krivice, besa, nemoći, što ponovo vodi u novi krug restrikcija/prejedanje/kajanje.

Poremećaji u ishrani su kompleksni. Nemojte živeti u polaritetima jer ništa nije crno niti belo. Potrebno je samo kroz svest i ljubav prema sebi naučiti verovati sebi i svojim autentičnim emocijama i potrebama. Nekada je potrebno sa uživanjem jesti napolitanke i satima gledati seriju, a nekada je potrebno i odupreti se inicijalnom porivu za nesvesnim prejedanjem. Cilj svesne pažnje je da napravi jasnu distinkciju između ta dva stanja.

Danas imamo nebrojeno mnogo primera, članaka i studija koje pokazuju jasnu vezu između prekomerne težine i brzog nesvesnog jedenja. Čini se da možemo izvući jednosmisleni zaključak da brzo jedenje znači veći unos hrane pa time i kalorija. No nećemo kalorije stavljati na pijedestal. Ono što je najvažnije od svega - nesvesnim ponašanjem zanemarujemo ono najvrednije u nama, ličnu konekciju sa našim unutrašnjim bićem i njegovu potrebu da ga razumemo, da bude voljeno i prihvaćeno. Put samospoznaje često nije lakši izbor, ali kroz ljubav prema sebi svako može sebi pomoći da prevaziđe ovu nepotrebnu i destruktivnu patnju.

Želela bih da ovaj post ne bude još jedan koji ćete na brzaka skenirati pogledom i nastaviti kao da nikada i niste. Probajte da pročitate post još jednom, probajte da razmislite o svakoj pojedinačnoj stavki i da je u svom narednom obroku primenite. Neka to bude obrok u miru i tišini, bez telefona, bez žurbe, bez kompulsivnih misli. Uživajte u prostom i jednostavnom postojanju i hrani koja vam daje snagu i život. Budite važni sebi. Kreirajte sebi lično okruženje u kojem je prijatno boraviti. Zaslužujete to. ❤️

--

Ukoliko želite da sa mnom unapređujete sve aspekte svog života i negujete ono najlepše u vama možete mi se obratiti klikom na KONTAKT.