Kako preživeti PMS

12 October 2018 22:00, Napisala Jelena Šijak u kategoriji Motivacija

Pms je bukvalno jedan psihofizički teror.
Ali bukvalno.
XY dana pred ciklus iz jednog totalnog euforičnog stanja prelazim u stanje gotovo apatije.
Ma mogu da osetim moždane funkcije kako mi se usporavaju.
Nivo ushićenja oko svega i svačega u eksponencijalnom padu.
Više spavam. Više jedem. Manje radim. Manje se krećem.
I onda na samom vrhuncu, dođe taj jedan dan gde bukvalno ne mogu ustati iz kreveta. I sve mi je napor. Bukvalno, ustajanje iz kreveta mi je napor.
Ovaj put me pms otkinuo. Tri dana nisam bila svoja. Razmišljam kako sva patnja koju osećam dolazi iz mog otpora, neprihvatanja date situacije, iz želje da ne bude tako već nekako drugačije. Mislim se, pa u životu je uvek tako. Nije sad sam taj umor toliko veliki problem koliko to što ja želim da bude kao što je bilo juče, ili pre pet dana. I nije što mi je problem da ležim ne radeći ništa koliko bih želela da mogu da divljam kao inače. Jer, mi sva svoja energična pozitivna stanja tako lako poistovetimo sa sobom. Kažemo - to sam ja. A kada nije tako, to nismo mi, to je nešto što je nepoželjno i treba ga nekako otkloniti. Hm. Zar ja zapravo želim da mi život bude neka uniformna kolotečina roze boje. Pa i ne baš. Ali eto, taj pms, to je zaista nešto nepodnošljivo. Koliko me samo zamaraju te promene raspoloženja nad kojima nemam nikakvu kontrolu. Mislim, ne kontrolišem baš svoje hormone. I pitam se onda tu u nekim svojim diskusijama, šta je tu sad kao slobodna volja kad jedna tako mala stvarčica kao što je izlučevina neke tamo žlezde može da te za trenutak izmesti u neko sasvim novo stanje? O majko mila. Dobro. Ako baš mora tako. I opet mi se nameće kao misao da bol proističe iz samog otpora. Život je X procenata dešavanja, a XY procenata percepcije istih. Prihvati novonastalu situaciju. Neke stvari su jednostavno izvan tvog dometa aman.

A vi kako ste? 😁😁😁