Kako se uspešno izboriti sa stresom?

09 November 2020 23:00, Napisala Jelena Šijak u kategoriji Motivacija

Kako se uspešno izboriti sa stresom? U prethodnom periodu preživela sam tromesečnu agoniju renoviranja kuće i pokušaja da se izborim sa svim privatnim i poslovnim obavezama u isto vreme. Za tih tri meseca odvalila sam se od fizičkog posla toliko da sam povremeno imala tremor od nemogućnosti da više radim. Potrošili smo previše para, dva puta smo radili krovnu konsrukciju jer nam je prva firma toliko loše uradila krov da smo morali da nađemo drugu da ispravlja njihove greške. Čovek je pao sa krova. Ostali su nam dužni novac za loše urađen posao. Muž je ni kriv ni dužan imao saobraćajnu nesreću. Ostali smo sa skrljanim kolima koja i dalje čame na nekom placu u selu pored. Pauk nam je DVA puta podigao auto koji nije naš. Povremeno sam očajavala od umora, dobila sam neke čudne aritmije, trnjenje lica i ruku, odvaljivala su me donja leđa, glavobolje. Uporedo sa svim tim, i još mnogo sitnica usput, pokušavala sam da moji postojeći klijenti ne osete nikakvu razliku u kvalitetu usluge koju od mene dobijaju.

Stvari koje sam promenila kako bih ostala zdravog razuma u ovom zaista stresnom periodu: meditiram apsolutno svaki dan u poslednjih recimo dva meseca, nekad je to 10, nekad 15, nekad samo 5 minuta, nije ni važno, ono što jeste važno je moj interni osećaj da samoj sebi dajem podršku i radim nešto izolovano dobro samo za sebe. Ako se pod stresom dajte priliku ovoj navici, veruje mi, u ekspresno kratkom roku ćete osetiti njene benefite. Kao što sam već negde pisala, trajno sam izbacila telefon iz spavaće sobe, to je ostavilo više vremena i prostora za neke mnogo, mnogo lepše stvari, i ujutru i uveče. Trenirala sam SAMO onda kada mi se to zaista radilo. Ovo je jako bitno da razumete. NE MOŽE sve da u svakom trenutku bude prioritet. Najčešće je to jedna ili dve stavke od mnogih bitnih. Nekad su to trening i ishrana, nekad je to mala beba, nekad je to odmor, nekad je posao, i tako u krug. Ako budete forsirali sebe da rasturate na svim poljima sve što vam se može desiti jeste da planete i izgorite ekspresnom brzinom. Nešto kao bomba, pali brzo, oslobađa nenormalnu energiju i isto tako brzo se gasi, ostavljajući za sobom samo krš i lom. 

Dalje, u najtežim trenucima vežbala sam svoju moć usmerenja misli, ali ne na onaj fejk način kao ‘sve je super, ignorišem, ništa se ne dešava’, već onaj u kojem svesno biram da fokus moje pažnje kada god je to moguće bude nešto pozitivno u toj situaciji. Npr, naravno da mi nije drago što su nam očajno uradili krov, što su nam dužni novac ili što smo potrošili tonu vremena i živaca na tu situaciju, ali biram da ne mislim SAMO o tome, biram da budem zahvalna što je ispalo da je u pitanju popravljiva greška, što je na kraju ipak sve ok, što čovek nije poginuo već samo polomio rame itd. I za kraj, porodica vam je najbolji prijatelj. Mama, tata, partner, brat/sestra, prijatelji. U ovom periodu malo sam zapostavila prijatelje, ali sam zato bila u učestalom kontaktu sa porodicom i naravno sa svojim mužem. Imam osećaj da kroz muku i nevolje može nastati neki bond između partnera koji, jednom kada se sve malo smiri, a uvek se smiri, samo dodaje na lepoti veze i kvalteti odnosa.

Da li ste se prepoznali u nečemu? Nadam se da vam je tekst bio koristan, ako vam treba podrška u vezi bilo kojeg aspekta vašeg života uvek mi možete pisati jednostavnim klikom na KONTAKT.