Prisutnost, prolaznost, kompletnost

22 November 2017 22:00, Napisala Jelena Šijak u kategoriji Motivacija

'To see the World in a grain of sand

And Heaven in a wild flower,

Hold Infinity in the palm of your hand

And Eternity in an hour.'

Sedim u stanu svojih roditelja i posmatram stvari oko sebe. Oko mene je more uspomena. Anina fotografija, sa možda nekih 13 godina. Pokloni razni, neke fascikle sa fakulteta. Našla sam majicu u kojoj sam fotografisana u prvom razredu osnovne škole… Život tako brzo prolazi. Ne osećam sada iskonsku žal zbog starenja, ili razdvojenosti, kapiram, to su prirodne stvari, ali zaboli me, toliko sećanja svakakvih, samo navire. Postoje emocije koje ne umem da smestim u ove okvire. Samo razmišljam, breeee.. gde si ikada jurila? Kao dete, juriš u tinejdžere, kao tinejdžer hoćeš u odrasle. Sa odrastanjem dođu obaveze i pravila koja nisi tražio, tada sa setom gledaš na bezbrižno vreme. Hej ludo, zastani malo! Ne juri nigde, ne čekaj ništa! Što bi Selimović rekao, sve prođe, pa i život prođe, a kakva je to onda uteha?!! Zašto nam toliko malo znači sadašnji trenutak, a on je zaista sve što imamo? Zašto nam uvek fali to nešto, zašto samo još ovo i još ono, zašto nikada nismo kompletni SADA?

Više pažnje, više prisutnosti, više ceniti dato, više uživati, više osećati, udisati, mirisati, slušati, više voleti, i to ne iz straha da će nam nekada biti žao jer to nismo radili, već iz poštovanja, samoljubavi i ljubavi prema ovom domu i ovoj prilici.