Vojvodina, Srbija
30 October 2018 22:00, Napisala Jelena Šijak u kategoriji Motivacija
Nikako da skupim par minuta slobodnog vremena da vam napišem kako sam provela najlepši mogući vikend ikada vozikajući se po vojvođanskim selima. Kad kreneš na kraći put a ostaneš doslovno zatečen nestvarnim prizorima i unikatnom jesenjom lepotom, to zavređuje poseban post. Koliko je Vojvodina samo lepa...
Sve sve ali jedna mi je moja zemlja, razbucana, siromašna, pomalo čak tužna i depresivna. Koliko god putovala uvek ostanem očarana ljubavlju i toplinom koju nudi naša mila Srbija i opečena pomalo gorkom istinom koliko je nedovoljno cenimo. Ja sam ljudi samo u Srbiji videla smeće bačeno kroz prozor, a prošla sam desetine hiljada kilometara po Evropi. Čini mi se, samo u Srbiji bacamo cigarete pored korpe za smeće. Ne recikliramo, ne vodimo računa o plastici, smeta nam naplata za glupe kese a ne smeta nam da ih trošimo na tone...
I opet, jadna, pored sveg siromaštva, ova naša domovina daje svoje nenegovane a nestvarne predele, još jednom nam poručujući da nije sve u bogatstvu materijalnog, da postoje neke stvari za koje nam novac ne treba i koje ne možemo kupiti a mogu nam značiti sve. Ima pojedinaca mnogo u ovoj Vojvodini. Oni imaju osmeh i vedar glas. Ofarbanu banderu. Četiri kafe, četiri kugle sladoleda i kolač za 800 dinara. Dobro, i novogodišnju rasvetu u oktobru, šta ćeš. Ljubav prema naivi, stoci i zemlji. Neki stari Trabant u tonovima neba. Vojvođani su NEVEROVATNO ljubazni. Gradovi tihi i sve je blago usporeno. Kao da još uvek postoje trzaji zahvalnosti i mira u nekima od nas. OGRNI ME VETROM, pišu. Hvala im. ❤️
Hvala i ovom nebu i istini koja postoji u svima nama. Ne smemo skretati poglede ili je ignorisati. Čuvamo, učestvujmo, podarimo i mi njoj, makar zahvalnost za ovu kratku priliku da budemo deo univerzalne ljubavi. ❤️
