Sa 112 na 96 odnosno -16kg i još toliko toga između redova

21 March 2018 22:00, Napisala Jelena Šijak u kategoriji Transformacije

Sa ovom ženom sam radila pre par godina, nakon toga došlo je do vraćanja dela kilograma, a ovo na fotografiji je rezultat koji smo uspele da napravimo u drugom navratu.

Period je nešto duži bio, bilo je dosta problema hormonalne prirode, pupčana kila, problemi sa kolenima, a i ishrana nije bila baš perfektna, tako da se malo odužilo… Ali... svaki proces koji je vredan, mora imati u sebi i uspone i padove, to je jednostavno normalno, ne može se očekivati niti konstantan entuzijazam niti volja za posvećenošću procesu, jer su ljudi ljudi, nisu roboti, i usputno se dešavaju i druge životne stvari koje ostavljaju posledice na ostatak života.

Što se ishrane tiče, ova žena se prvobitno godinama hranila po principima jednog od trenutno popularnih centara za ishranu, i iako ima DIJABETES, dobijala tonu pogrešnih smernica, navešću samo jedan primer, BUREK za doručak... Mi smo ishranom koja zapravo treba da prati dijabetes stanja, uspele da ga sve vreme držimo pod kontrolom i normalno, neometano funkcionišemo i sa zadovoljstvom obavljamo svakodnevne radnje i FIZIČKU AKTIVNOST i to tri a nekada i više puta nedeljno.

Zamislite situaciju u kojoj godinama bacate stotine evra na to da bi vam šećer bio toliko visok (preko 19!), toliko visok da morate da se pridržavate rukama na poslu jer ste na granici padanja u nesvest, i zamislite da posle toliko godina jednostavno niko ne obraća pažnju na to već pokušava da vas UKALUPI u jedan tako mali kalup u koji vi jednostavno ne stajete… Mi smo promenom ishrane držale šećer oko šestice - to je, otprilike, normalna vrednost, u kojoj se osećate kao ljudsko biće a ne biljka. Onda opet taj isti centar nije dozvoljavao fizičku aktivnost već samo šetanje, ok, šetanje je super da se razumemo, ali fizička aktivnost jako jaaako mnogo pomaže kod problema sa dijabetesom, a time što nam olakašava mršavljenje dobijamo duplu korist…

Sad sam razmišljajući i pišući o svemu već postala previše emotivna… Neću samu sebe da hvalim, ali iz moje perspektive gledano, trebalo je zaista zaista mnogo hrabrosti, strpljenja, i nenormalne LJUBAVI takođe, da bih se usudila da prihvatim ovakav zadatak, nakon svih navedenih problema, a bilo je i nekih za koje nema mesta među ovim slovima. Na sebe sam ponosna, a na nju još više. Naša saradnja se ovde završava (iz normalnih razloga), a ona nastavlja dalje da trenira i pazi šta jede.

Uh.. kada setim njenog poziva od pre tri godine, a sećam ga se kao da je juče bio, u kojem mi je rekla da se stidi da uđe u teretanu, i da želi da radi samo u privatnom fitness studiju, i kada se setim celog tog procesa, i toga kako sam je sprovela do toga da danas samoj sebi sprema hranu, i sama može da radi trening sa opterećenjem, svesna svog problema, SVESNA, hej ljudi, koliko je to OGROMNO, biti svestan toga da si sam sebi rešenje, ja sam u suzama pišući ovaj tekst, jer je za mene to toliko važno i toliko vredno, kao smisao u pozivu koji sam odabrala. I zahvalna sam.