Tag : volja

thumbnail

Trening tela i uma su podjednako važni

09.07.2018

Mnogi kažu ‘Najlakše je početi’, NIJE. Da je tako, ne bismo svakog ponedeljka ili prvog u mesecu imali toliko ljudi koji nešto iznova i iznova počinju. 🙂 Najteže je ostati konstantan, u dužem vremenskom periodu primenjivati i ostvarivati zacrtane stvari. Ispostavlja se da zapravo nije problem ostvariti neki veći cilj, već ostvariti sve one male međukorake koje vode ka njemu.

U redovima koji slede, igramo se malo rečima, želim da vam predstavim svoje viđenje volje, da vam objasnim šta je to iz mog ugla gledano motivacija, i dam savete za koje verujem da vam mogu pomoći da ostanete dosledne svom cilju, kakav god on bio, i naravno vedrog duha na svom putu lepih promena.

Teško je napisati bilo koju rečenicu koja se odnosi apsolutno na sve, zapravo nemoguće, zato ću ovaj tekst na podeliti na segmente, na par generalizacija i stvari koje globalno primećujem kod ljudi.

Da li ste se ikada zapitali zbog čega imate osećaj kako vama nešto teže ide nego nekome drugom? Ili ste možda pomišljali da nešto nije za vas, ili da ne možete postići određenu stvar ili dostići određeni cilj?

Ako je tako, verujte mi, niste usamljeni.

To ovu situaciju može učiniti na trenutak lakšom, saznanje da vas neko razume ili oseća slične stvari kao vi. Opet, čovek kao pripadnik vrste kojoj je evolucija dodelila nešto viši stepen razvoja svesti od pukog obitavanja u predodređenim okolnostima, sklon je analiziranju svega pa tako i tuđih uspeha, tuđih života i dostignuća, često zaboravljajući da svako od nas ima neku svoju priču i pozadinu koja često nije vidljiva golim okom. Idealizuju se tuđe predispozicije, često nesvesno, stavljajući sebe u onaj drugi deo tabora kojem stvari nisu lako dostupne i dostižne.

Kao neko ko jako mnogo vremena provodi sa drugim ljudima, kao trener, motivator, gotovo i psiholog na momente, želim da vam kažem da je tajna uspeha u nečemu mnogo, mnogo jednostavnijem nego što se to na prvi pogled čini.

Tajna je u moći volje.

Mnogi će sad reći, ma šta je to volja, imam ja volje ali nemam mogućnosti, imam dvoje dece, težak posao, nemam novca, i sve će to biti istina. Ali, svakome ko malo pažljivije posmatra svoj život biće jasno da istina nije nikada crna ili bela, i da je uvek vidimo kroz prizmu sopstvenih očiju, jako ograničenu i jako usku, ali sa beskrajnim prostorom za proširenje.

Budimo iskreni, uvek će biti lakša organizacija vremena nekome ko je nezaposlen i recimo nema dvoje dece, od na primer samohrane majke ili osobe koja radi dva full time posla, ali ovde se postavlja pitanje percepcije uspeha i šta on predstavlja za svakog od njih. Ja verujem u moć čoveka da utiče prevashodno na svoju percepciju, svoje poimanje situacija koje ne zavise od njih. Pa tako mislim i da različiti ljudi moraju imati RAZLIČITE ciljeve u skladu sa svojim mogućnostima, i samim tim različite načine da se do njih stigne.

Nije realno a ni dobro porediti se sa ljudima kojima je fitness život. Nije racionalno očekivati rezultate nekoga ko je tome posvećen svakodnevno, i celodnevno. Za većinu, za prosečnog čoveka, jako, ma ekstremno je važno, postaviti realne ciljeve, dostižne u racionalnom opsegu vremena.

Ovo moje opažanje je zastupljeno gotovo kao pravilo – ljudi su danas opsednuti velikim promenama. Zaraditi mnogo novca, smršati mnogo kilograma, napraviti veliku karijeru. A zapravo sve što je potrebno jeste fokusirati se na sredstva za postizanje izvesnog cilja. Pa tako nije cilj smršati 25 kilograma već izvesti seriju mini koraka koji će na kraju i dovesti do toga, dakle, treba otići X puta nedeljno na trening, napraviti XY kvalitetnih obroka, i spavati XYZ sati.

Primera radi, ako je cilj trčati maraton, način bi bio trčati 5 puta nedeljno tolike i tolike distance. Ako je cilj postati bolji trener, način bi mogao biti pročitati tu i tu knjigu, napisati neki dobar članak, posetiti seminar itd.

Verujem da bi prosečan čovek imao daleko više uspeha fokusirajući se na svoje ponašanje, tj svoje dnevne navike. Daleki ciljevi su U REDU, i treba da postoje kao naša dalja vizija onoga za šta sebe smatramo sposobnim, i mogu imati značaj za određivanje vremena koje nam je potrebno za njihovo dostizanje. Ali, ništa više od toga. Naš fokus mora biti na svakodnevnim, malim navikama, koje nas, korak po korak, približavaju cilju. Čovek fokusiran na predmet želje/cilj a ne na svoje ponašanje i delovanja kojim bi se njemu mogao približiti lako bi mogao zaključiti da troši svoje vreme uzalud.

Takođe, treba postaviti određenu razliku između velike želje da se nešto postigne, i sumanute posvećenosti. Prevelika motivacija usmerena na nešto je podjednako neefikasna kao i premala. Prevelika motivacija na samo jednu stvar tera nas da zaboravljamo sve one druge, koje zajedno sa prvom čine čitav naš život. Iz svog trenerskog iskustva koje nije tako malo, reći ću vam da ove stvari u praksi retko ili nimalo ne funkcionišu. Naravno, uvek će se naći poneki pojedinac kojem to toliko dobro ide, i ko nalazi bezgranično mnogo satisfakcije u tome, ali praksa pokazuje da se za većinu ljudi najboljim čini metod postepenog i laganog pristupa i adaptacije na promene kroz duži vremenski period.

Pa šta je to onda motivacija, i gde je naša moć volje zapravo?

Motivacija za svakodnevne akcije pronađenja u sličicama na interentu i drugim ljudima može biti u redu ukoliko ima pozitivnu moć da menja naš pogled na sopstveni život. Ali, po mom iskustvu, dešava se češće ono navedeno na početku teksta, to da bivamo makar u podsvesti demotivisani time što neko može bolje, brže ili lakše po našim shvatanjima. Jer, ko je lud da se poredi sa onima kojima ide teže nego nama, zar ne?

Zato motivator može biti samo onaj unutarnji JA, onaj naš unutarnji glas, kojeg može čuti svako ko se dovoljno dobro zagleda u sebe. I svako ko ima hrabrosti za to.

Šta je to što ja želim?

Zbog čega ja to želim?

Da li je to što želim zaista dobro za mene?

Koji su načini da do toga stignem?

Sama motivacija nije ništa drugo do odgovor na pitanje ‘Koliko ja to jako želim?’.

Stvari su daleko, daleko jednostavnije nego što nekada izgledaju. Ako znam jasan cilj, i ako imam dobro sredstvo i znam zbog čega šta radim, nemam potrebu da lutam i tražim je u eksternim stvarima. Jedina ispravni motivi za rađenje bilo čega leže u prostoj rečenici ‘Ja to želim, i to je dobro za mene!’. A neke stvari ne može uraditi niko osim vas, i to situaciju čini toliko jednostavnom da mnogi nekako propuštaju da je vide.

Skrenućete sa puta naravno, svako od nas doživljava takve stvari, kreni, stani, poslovni put, neplaniran otkaz, nekakva bolest ili jednostavno premor. Motivacija za mene nije naterati sebe da uradite bilo šta određeno i eksplicitno, već ISKLJUČIVO saslušavanje sebe iznutra. Nekada će jednostavno biti bolji izbor odmoriti. Tada nema razloga sebe terati na bilo šta. Nekada ćete znati da ste jednostavno lenji, i tada biste mogli sebe malo pogurati. Jedino što je bitno na duže staze jeste da umete da čujete sebe i budete KONSTANTNI u tome što radite.

Svi lažni uzori nestanu kad tad. I svi naši interni osećaji koje zanemarujemo i guramo pod tepih izvire i opale nas, kad tad. Volja je ono što ostaje.

‘Volja je dragoceni resurs našeg uma. Ona nema zaseban mozak niti može da funkcioniše odvojeno od NAS. Dakle, MI upravljamo njome. Samodisciplina kao njen produkt, je ništa drugo do puka kontrola uma. Samodisciplina je veština koja se može trenirati i uvežbavati isto kao i sve druge. Ovladavanjem njome dolazimo u stadijum u kojem mi, izvan našeg ega, imamo kontrolu nad sopstvenim postupcima. Samim tim, samo mi, i isključivo mi, imamo kontrolu nad našim životom. A kada se shvati ta činjenica, rešenje se nameće samo. U istoj stvari leži i MOĆ da se on menja.’

Volja se može istrenirati isto kao i telo, jer telo je samo medij, prostor za manifestaciju volje duha. Volja je resurs koji se jako lako troši. Sigurno ste primetili koliko vam opada volja za bilo čim kada ste umorni, dođete nakon napornog dana i poželite samo da odmorite mozak, bez bilo kakvog napinjanja za bilo čim. Čitala sam u jednoj knjizi temeljno objašnjenje o tome kako se volja troši celodnevno, kroz najprostije bazične aktivnosti, od odlučivanja šta ćemo jesti, gde ćemo otići, šta ćemo obući. Zato, savremen čovek zatrpan neopisivom gomilom gluposti tokom čitavog dana, mora pomoći sebi i pojednostaviti svoje životno okruženje, navike, ponašanja.

Dobro je odlučivati unapred, koliko se može naravno. Idem na trening tad i tad, tokom dana ješću to i to, otići ću tamo i tamo. Planiranje unapred zahteva odvajanje više vremena u startu, ali čuva vaše vreme i vašu volju za druge stvari koje dolaze i pojavljuju se. Za izazove, nepredvidive situacije. Za one momente u kojima je gušt uratiti nešto za sebe, nešto neplanirano.

Kako još trenirati volju?

1.Pronađi zadovoljstvo u tome što radiš

Prva stavka, esencija, zadovoljstvo, sreća i ispunjenost su osnovni preduslovi da čovek u bilo čemu što radi bude uspešan. Nikakva moranja, nikakvi tuđi ideali, samo mi sami sa sobom, i naše unutarnje želje i htenja.

2. Fokusiraj se na svakodnevne akcije, na mala dela koja te približavaju cilju

Ne idealizuj tuđa dostignuća, posmatraj sebe i svoje predispozicije. Tvoji ciljevi moraju odgovarati tvom trenutnom stanju, životnim okolnostima i onome što TI objektivno možeš postići u vremenu koje možeš izdvojiti za dati cilj.

3. Vežbaj moć samokontrole i discipline

Živimo u vremenima u kojem se tako često biraju lakši i utabani putevi, u vremenu u kojem su ljudi gotovo razmaženi po pitanju stvari koje moraju imati u svom životu, ili koje (ne)moraju raditi. Želim da naglasim da je zdravo za jednu osobu ponekad i odoleti izazovima, osetiti šta je to, kakvo je to zadovoljstvo uspeti u nečemu novom. Znate ono što kažu, ako želiš nešto što do sad nisi imao, moraćeš ta uradiš nešto što nikada nisi uradio. Živa istina. Nema drugog niti lakšeg načina. Za stvari koje vrede moramo se izboriti sami.

4. Što manje vremena troši na nebitne i nekorisne stvari

Savremen čovek se bori sa gomilom demona koji do skoro nisu ni postojali. Pažnja nam je rasuta na milion strana, multitasking, socijalne mreže, zavisnost od tehnologije, posla, drugih ljudi, svega i svačega. Kako se izboriti sa tim? Ne znam za vas, ali mogu da nagađam da vam je slično kao meni, ili će nekada možda biti. Meni je odavno došao taj trenutak u kojem sam ZAISTA spoznala dragocenost svog života i svog vremena, i odlučila da (se trudim da) što manje pažnje rasipam na sve one stvari koje mi realno ne donose nikakvu satisfakciju i dobit ili dobre osećaje u životu. Ne čitam vesti, televizor nemam godinama, socijalne mreže koristim sve manje i manje, ne zanimam se tuđim životima (osim u domenu porodice, prijatelja, posla i podške ljudima sa kojima sarađujem poslovno, internet-prijateljski i slično) i isto bih preporučila i vama. Zdrav odnos prema samom sebi definišemo kanalisanjem svog vremena i svoje pažnje. U jednom prolaznom životu, kakvi su životi svih nas, verujem da dugujemo sebi samima da to vreme i pažnju uložimo u stvari i ljude koji će nas podsticati na dalji rast, fizički, psihički, duhovno, kako god. Prosečna osoba danas provodi sate na socijalnim mrežama, da li je uopšte pitanje zbog čega su ljudi nesrećniji i otuđeniji nego ikad.

5. Imaj makar jednu aktivnost koju radiš onako, za svoju dušu

Pevaj, crtaj, meditiraj, čitaj knjigu, ma šta god, udaraj u lonac svejedno je. Nauči da provodiš vreme sam sa sobom. Uživaj u svom društvu.

6. Uči iz svojih grešaka

Greške su dobre. Da nije njih ne bismo mogli determinisati ni šta je to dobro za nas. To su mini lekcije za život koje sami sebi dajemo. Tanka je granica između razumevanja sebe i onoga što nije dobro učinjeno i osude koja ne vodi ničemu. Nije smak sveta ako ste uradile nešto što možda baš i niste želele, to se desilo a i dešavaće se i u budućnosti, zato greške i greškice treba razumeti i prihvatiti kao sastavni deo svakog puta i svakog ličnog rasta.

7. Voli sebe

Kakva kratka rečenica, krucijalna stvar, a nikad ređa. Voli sebe. Mislim da smo se danas nikada više udaljili od ljubavi prema sebi. Voli sebe. Pohvali sebe. I kritikuj sebe. Ali ne optužuj. Posmatraj sebe, nauči da učiš iz sopstvenih grešaka. Ne ljuti se, samo razumi. Uživaj u sebi, u svojim postignućima. Ne juri lažne perfekcije jer ne postoje. Juri to da budeš bolji nego što si do tad bio. VOLI SEBEEEE!

Ovo su neke od stvari koje su mi trenutno pale na pamet. Za kraj, mali sumarum.

Život nisu ni fitness, ni kilaža, ni izgled. Nikakva destinacija nikada nije, u samom putovanju je draž. Fokus na metod nije negiranje činjenica, već svesno prebacivanje pažnje na zapravo jedini segment našeg života na koji možemo imati uticaj. A to smo – MI, sami sa sobom, ono što ostane od nas kad nestanu sva naša moranja, ono što svako od nas vidi, kada se zagleda duboko u sebe i postavi sebi pitanje ‘Šta ja to zapravo želim’, i smogne hrabrosti i snage da sebi odgovori – ‘JA TO MOGU’.

Kategorije

IshranaMotivacijaReceptiTransformacijeTreninzi

Novi postovi u vašem inboxu


Podeli stranicu :

Tagovi

bolcheatcia semeciljevidetoxdijetadijetediskushernijadorucakenergijafalafelglikemijski indeksgrasakgreskehedonizamhigh fathranahumusinstagramishranaiskljucivostistrajnostizbor trenerajogurtjunkkajanjekardiokicmakilazakineski mikskolackolačkontinuitetkorektivnikus kuslanledjaljubavlordozalow carbmafinmakaronemalinamangomeditacijamirmisicimisljenjemladostmotivacijamrsavljenjenapredakobrokodlukaodmororasastiperfekcionizampesmapitapizzapopularnoporedjenjeposaopostupnostposturaprazniciprirodaproblemprogramprolecepromenaproteinrazlozireceptreceptiresenjesalosamoosudasamopouzdanjesavetisecersendvicsirskidanje salaskoliozaslatkisislobodasmoothiesnagasportsrecategovitempo izvodjenjateretanatortatransformacijatrenertreningtreniranjeuporedjivanjeuspehvagaveganvezbevoletivoljaza ponetizadovoljstvozahvalnostzatezanjezatezanje kozezdrava ishranazdravozeljazgibovizivotznojenjezona komfora