Tag : motivacija

Baš me zanima, i pozivam vas da odgovorite na pitanje ‘Šta je za vas hedonizam’? Hedonizam, po defniciji, težnja nekom zadovoljstvu kao svrsi i cilju nekog delovanja. Hedonizam, kao kad pustim neku muziku odgovarajuću datom trenutku, možda sipam sebi koju čašu vina, i jednostavno uživam u trenutku. Zadovoljstvo. Zadovoljstvo, čulno, sekusalno na primer. Zadovoljstvo, duševno, ako pročitam dobru knjigu, ili pustim dobar film, i emotivno proživljavam viđeno. Zadovoljstvo, čulno i duševno, ako uložim svoje vreme, trud, emocije kao želje da se nekome drugom ugodi, pa za sebe, muža/ženu ili porodicu spremim obrok, pa svi zajedno kao jedna mala gomilica čulno uživamo u njemu. Duševno, kao prisustvo tom trenutku, kao osećaj zajednice, kao ljubav među nama. Zadovoljstvo kao luksuz za neke, ili kao skromnost za druge. Luksus sam po sebi, ili sposobnost da se neki luksuz stekne. Dakle - razno, dopiši po želji.

A šta je za vas hedonizam?

Da li je hedonizam dopustiti sebi baš sve što poželimo?? Tako me često pitate kako da ne ‘cheatujete’, kao da ja imam neko magično rešenje za to. 😀 Nemam. Stvar je vaše odluke i vaših ličnih htenja. A pošto vidim da se gomila vas kaje zbog nekih pojedenih stvari (što je po mom mišljenju toksično i nekonstruktivno u većini slučajeva) mogu da kažem sledeće, ako se već toliko kajete zbog učinjenog, ne bi bilo loše da postoje neke situacije u kojima ste prosto preskočile to nešto. Jer nikada se, ali baš nikada, nećete kajati ako ne pojedete neki konkretan obrok, a evidentno vas to često muči nakon što se desi. Činjenica je, hedonizam nije samo uživanje čulima, hedonizam je i uživati u nekim svojim odlukama, delima ili postignućima. Mislite o tome. 💜

‘Hedonizam veština uz pomoć koje crpimo maksimum iz sebe, okolnosti i ljudi, bez da budemo robovi. Hedonista je u svom hedonizmu superioran, jer vlada situacijom i postigao je unutašnji mir. On nije rob zadovoljstva – njegovo zadovoljstvo posledica je slobode.’ Budi hedonista, uživaj u SEBI! 💜

Promena životnih prioriteta i pitanje: 'Kako da se vratim u ritam sa hranom, ali ne što se tiče brojki, nego mentalno da budem ok sa svim tim?'

Znaš kako, koliko god se mi vrteli oko raznoraznih priča, saveta i motivacija, ipak verujem u to da samo čovek sam sebi može pomoći, i da je jedina ispravna motivacija ona interna i lična. Mislim da su medvedje usluge one koje dolaze isključivo spolja, ako nisu makar u korenu iznutra. Ako imaš neki problem, zagledaj se u njega, a ne u njegovu posledicu. U posledici nikada ne leži rešenje. Mislim, mislim i da ako mnogo dugo gledamo u posledicu možemo da zaslepimo sebe pred stvarnim problemom. 🙂 Tako da pažljiva budi. Slušaš sebe. Možda je normalno i prirodno da ti prioriteti budu drugačiji u ovom trenutku, šta misliš o tome? 🙂 Ne može sve u isto vreme biti na svom maksimumu. Definicija kaže da je zdravlje stanje u kojem smo psihički, fizički i socijalno u blagostanju. Ja bih dodala da ipak ne mora biti sve u savršenom balansu, već da samo treba imati svest u kojem trenutku našeg života neka od tih stvari ima primat i zašto. Ne vidim smisao u osudjivanju. Korak nazad u jednoj stvari može biti i korak napred u drugoj, opet, ako je svestan.

Zamislite to ovako: Ceo život želite da se popnete na vrh planine. Vi sanjate o tome, maštate, zamišljate kako bi to izgledalo, poslednjim korakom pred finalno uzvišenje, uzdahnuti, izdahnuti i položiti svoj pogled na nepregledne daljine bez kraja i početka. Otvoriti svoja pluća pred prohladnim planinskim vazduhom. Razbistriti um, i na jedan kratak trenutak vremena u beskraju, osećati entitet, biti jedno sa prirodom. E sad, tu postoji jedan veliki problem - vi uopšte ne volite da pešačite. Jednostavno, taj napor je za vas strašan. Možda vam se dah previše brzo ubrza, ili ne volite nepodnošljiv osećaj zamora u vašim kvadricepsima. Možda čak nemate partnera na tom putu, podršku i motivaciju, pa je teško jer ste sami. Ipak, sanjate sebe na vrhu. Sanjate i sanjate pa pomislite kako bi bilo dobro da postoji prečica. Odjednom, vaš san postaje - ŠTO PRE stvoriti se na vrhu. Vi razmišljate i razmišljate i smislite par rešenja. Jednom probate da potrčite. Drugi put probate da skakućete, mislite, ako poskočite ili brže idete da ćete brže i stići. Nažalost, vaši snovi brzo potonu u vodu. Dah se gubi još više i brže, noge su još teže i umornije, a možda ste se ne daj bože i sapleli ili okliznuli i skrotrljali skroz na početak. Nakon mnogo puta da što pre stignete negde, vaša volja konačno popušta i za bolnim uzdahom kaže, ‘Ovo nije za mene’...

A sad zamislite kako bi drugačije ovo psihofizičko poniranje moglo da izgleda samo da ste, umesto prečica, tražili način da zavolite korak. Da osetite tlo pod vašim nogama kao potporu do cilja, kao čvrst oslonac na putu do vaše konačne pobede. Pa čak i zavoleli taj mali napor u svakom pokretu jer ste znali da vas svaki od njih za koji centimetar približava odredištu. Možda ste čak i usporili malo, odabravši sporiji ali put koji vas sigurno, baš sigurno penje tamo gore. Put u kojem spoticanja ne postoje ili su tako mala da im se, savladanim, čovek samo duševno u sebi raduje.

Zamislite samo da ste volju i energiju, umesto u to kako što pre stići negde, položili u momenat u kojem se nalazite. Udahom i pogledom spoznali život, mesec, nebo, i zvezdu, vas kao deo prirode koja nas sve i okružuje i sadrži. Sve bi bilo mnogo lepše i mnogo ugodnije zar ne? I sama pobeda bi bila neuporedivo slađa.

A šta ako vrh simbolizuje bilo šta drugo u vašem životu? Recimo vaše telo iz snova. Da li možete onda ovu analogiju preslikati i na vaše životne navike, trening, vašu ishranu? Priuštiti sebi male, strpljive i sigurne (is)korake ka bilo kom cilju. Rasparčati veliku pobedu na gomilu malih. Svaki (is)korak videti kao mali deo svog cilja. Svaki iskorak i svaki obrok. Odabrati stepenice jer nikada ne mogu biti zamenjene liftom. One će uvek stići brže. I nagrada će uvek biti veća. Ne zadiše se u životu čovek samo jer je naporno. Nekada je uzbuđenje veliko ili dubok udah nužan da bi dovoljno glasno moglo sebi reći - WOW.

Moje je mišljenje da telo nijednog čoveka koji radi na sebi nikada ne može biti ružno, bilo da je ono u ožiljcima, gojazno ili kako već neproporcionalno ili neadekvatno nekakvim estetskim standardima, jedino što je zbilja ružno jeste uljuljkanost u zonu komfora, prepuštanje učmaloj svakodnevnici i propuštanje sopstvenog života zarad kratkotrajnih uživanja. Mnogo toga nam je lagano nametnuto, od prehrambene industrije do neaktivnog stila modernog zivota te se spontano stvari jako malo ili nimalo ne menjaju, samo naša akcija daće istu takvu reakciju. Ne pričam ovde samo o treninzima, dobro, trenirajte, živećete duže, ali isto tako, izvedite decu u park pre nego u tržni centar, skuvajte neki zdravi obrok, pročitajte knjigu ili se vidite sa prijateljem bez telefona na stolu, na kraju će se zaista ispostaviti da su sve te stvari zapravo bile čitav naš život. 'Ako ne znate šta da radite, radite na sebi, tu uvek ima nekog posla.'

Ima dana kada baš ništa ne funkcioniše pa tako i ja, zavukla bih se u krevet i ne izbijala iz njega celog dana, ali opet, postoje stvari koje moraju biti urađene, obroci se moraju spremiti, stan se mora očistiti, trening mora biti odrađen, planovi napisani, pa tako i biva, u danima kada mi ništa nije po volji kontrola i samodisciplina mi pomažu da ne ode sve do đavola, a zašto bih išta kvarila i kršila kad znam da bi to na kraju doprinelo samo tome da se osećam još gore. Tražimo motivaciju u nekim citatima i fotografijama na internetu, a ona je zapravo tu, u nama samima, i predstavlja onaj, na sitne delove iscepan, cilj koji nam ne izbija iz glave. Svaki ovakav dan samo je taj jedan delić. Želim vam odlučan i uspešan dan narode. 💪

Svet fitnesa, zdravog života i ishrane prati loš glas da se time mahom bave osobe koje pored svog oblikovanog tela nemaju mnogo toga čime bi se mogle pohvaliti, poput razvijenog intelekta ili sposobnosti da se efikasno bave kompleksnim zadacima koji zahtevaju primenu logike. Ovaj stereotip je proizvod modernog doba. Možda će vas iznenaditi, ali neki od najvećih i najslavnijih umova istorije su bili u odličnoj fizičkoj spremi. Sokrat, kojeg mnogi smatraju ocem zapadne filozofije je jednom rekao ‘Nijedan građanin nema pravo da bude amater kada je u pitanju fizički trening. Kakva je sramota za čoveka da dočeka starost, a da nikad ne vidi snagu i lepotu za koju je njegovo telo sposobno’. Pa čak je i Platon, čije ime u slobodnom prevodu može značiti – Onaj sa širokim plećima – isticao značaj sporta i bio snažan i razvijen. Ovo nas navodi na razmišljanje da je korelacija između fizičkog i intelektualnog razvoja daleko od inverzno proporcionalne.

Direktna korelacija postoji i efekti fizičke aktivnosti na naš mozak i psihičko zdravlje su neverovatni!

Verovali ili ne, ali čak i umerena fizička aktivnost, nekoliko puta nedeljno, može vas zaštititi od niza psihičkih poremećaja izazvanih današnjicom koja je riznica stresa i anksioznosti.

Redovna fizička aktivnost čini mozak otpornijim na stres. Ovo se dešava blokiranjem aktivnosti neurona u delu mozga koji je odgovoran za regulaciju hormona stresa. Samim tim, ovo dovodi do ublažavanja anksioznosti i brojne studije su pokazale da osobe koje se bave lakšim i umerenim fizičkim aktivnostima u velikoj meri time smanjuju rizik od hronične anksioznosti ili iznenadnih napada panike. Ipak, najbolje rezultate su ostvarili vežbači sa naprednim, intenzivnim treninzima, naročito žene.

Takođe brojne studije dokazuju da fizička aktivnost, zbog uticaja na kardiovaskularni sistem, smanjuje rizik od demencije i blažih poremećaja vezanih za memoriju, kao i ozbiljnijih, poput Alchajmerove bolesti, šizofrenije i hronične depresije. U velikom broju slučajeva, primena fizičke aktivnosti u borbi protiv depresije je bila podjednako uspešna koliko i vodeći lekovi na tržištu, dok se u borbi protiv poremećaja memorije i Alchajmerove bolesti dokazala kao izuzetno efikasna kroz aktivaciju neurona i moždanih sinapsi, koje kroz tu aktivnost ostaju zdrave, funkcionalne, i smanjivala mogućnost da će u budućnosti one oslabiti i dovesti do postepenog gubljenja memorije ili telesnih funkcija regulisanih nervnim sistemom.

Dijabetičari, koji su veoma podležni takozvanim tihim ili nemim infarktima miokarda, bi trebalo naročito da obrate pažnju na brojne beneficije koje redovan trening ima na njihovo kardiovaskularno i moždano zdravlje. Tihi ili nemi infarkt miokarda je vrsta srčanog infarkta koju, umesto klasičnih simptoma poput bola u levom predelu grudi i osećaja stezanja i pečenja koji se širi ka vratu, nema nikakve indikacije da se zapravo dešava, dok šteta po srčani mišić i moždano zdravlje može biti velika kao u slučaju klasičnog infarkta. Čak 12,5% svih srčanih udara je nemi infarkt miokarda. Do ove vrste infarkta dolazi kada srčani mišić nije snabdeven sa dovoljno kiseonika zbog sužavanja krvnih sudova. Redovna fizička aktivnost je dokazano smanjila rizik od tihog infarkta miokarda za čak 40%!

Dakle, trening je odličan zaštitnik moždanog i psihičkog zdravlja, ali da li pored toga ima još beneficija koje nam donosi?

Fizička aktivnost ima niz efekata na lučenje naših hormona tokom i nakon aktivnosti kao i povećanu sintezu neurotrofnog moždanog faktora, prisutnog u mozgu i perifernom nervnom sistemu, gde blagotvorno utiče na razvoj novih i očuvanje prisutnih moždanih ćelija. Ovo dovodi do širokog dijapazona pozitivnih uticaja na naše raspoloženje, fizionomiju i opšte psihičko stanje.

Ukoliko se bavite poslom koji zahteva visok nivo izvršne funkcionalnosti i radne memorije, razvijenu sposobnost za donošenje odluka pod pritiskom, efikasno delovanje na više funkcija istovremeno, ignorisanje ometnji i održavanje staloženosti u svakom trenutku (klasični zahtevi većine oglasa za posao), čak i tridesetominutni trening pre početka radnog dana će vaše nervne sinapse i sistem ubrzati do zadovoljavajućeg nivoa za maksimalnu efikasnost. Ovo je naročito vidno kod sredovečnih i starijih osoba, kako pokazuju studije.

Slažemo se da su benefiti redovne fizičke aktivnosti najprimetnije kada vidimo svoj odraz u ogledalu ili dobijemo neki prijatan kompliment na račun linije, ipak, efekti treniranja su mnogo, mnogo veći od toga. Gore navedeni su samo vrh ledenog brega, koji svakim danom raste kako se objavljuju nova istraživanja i studije. Nekada je toliko malo potrebno uložiti a toliko se mnogo dobija – poboljšajte kognitivne funkcije, raspoloženje, memoriju i celokupno vaše stanje!

Možda će ovo zvučati kao fitnes kliše, ali ona dobra, stara, latinska izreka je, ipak, oduvek bila tačna, a i ne treba vam mnogo da bi se iz ličnog iskustva uverili u njenu validnost –

Mens sana, in corpora sano iliti U zdravom telu, zdrav duh!

Sigurno se nekima od vas već desilo da, i pored toga što vam se čini da dajete sve od sebe, ipak nekako stagnirate ili rezultati nisu adekvatni uloženom trudu. Ovo su neke od grešaka koje najčešće primećujem kod cura:

1. Nedovoljno intenzivni treninzi

2. Nedostatak fokusa i koncentracije

3. Preduge pauze

4. Prečesto treniranje

5. Treniranje bez plana

6. Treniranje samo pojedinačnih delova tela

7. Loša forma izvođenja

8. Loš opseg pokreta

9. Nedovoljno kvalitetna ishrana

10. Preterano fokusiranje na izolacione vežbe

Varijacija u treningu jeste bitna, i često čoveku može da da neki mini podstrek da nastavi dalje ili ostane na dobrom kursu ali neke smernice važe za sve, i ne treba ih zaboravljati. Dajte prednost osnovnim višezglobnim vežbama, nad izolacionim. Radite svoje treninge planski i odmarajte dovoljno. Trenirajte celo telo. Nemojte buljiti u telefone na treningu, ne pauzirajte predugo, ne pričajte previše. Naučite kako se šta izvodi pre nego što počnete da trenirate. I kada sve to savladate i odlučite se na prvi korak, nemojte dozvoliti sebi da budete preopterećene sopstvenim izgledom ili tuđim reakcijama. Trudite se uvek zbog SEBE, i ličnog osećaja u sopstvenom telu. Keep it positive!! <3

Dobrodošli na hoćudabudem.fit 🙂

Da li postoji put do sreće, ili je sama sreća put? Kažu da je početak puta najteži. Ako je početak najteži zašto najveći broj ljudi posustaje na pola puta? Da li je bitno brzim vozom stići do odredišta, da li ćemo putovati u potpunom mraku, ili ćemo uživati u suncu i predelima?

Ovo nije priča o tome kako da za tri meseca dostignete telo iz snova, niti kako da uz pomoć magičnog štapića prevarite sistem i postanete fit u neverovatno kratkom periodu. Hocudabudem.fit je direktan, činjenicama podržan sistem, sa ljudskim pristupom svakodnevnim problemima i potrebama. Moja ideja nije da vam obećam kule i gradove već da vas naučim kako se one grade, i kako to da zavolite. Preobražaj jeste fizički, ali uz vaš trud i rad, a moje savete i podršku, proizvod je mnogo više. Postanite srećniji, brži, aktivniji, pozitivniji i zdraviji, sve u svemu – FIT!

Ukoliko ste kovač svoje sreće, ukoliko želite da naučite da se hranite i trenirate tako da to odgovara i vašem telu i vašem umu, i da napravite trajnu promenu u kvalitetu svog života, hocudabudem.fit je pravo mesto za vas.

Udobno se smestite, i lepo putujte!

Jelena